PUTNI  PRAVAC  U  PARKU  PRIRODE  STARA  PLANINA

P R E D L O G    M A R Š R U T E

dolinom reke TEMŠTICE

 

Kako stići do reke Temštice, reke sa 3 imena, pogodnu za kampovanje zaljubljenika u prirodu, izletnike, planinare, ribolovce,  vernike koji će posetiti Manastir Sv. Đorđe.

Iz Republike Bugarske utiče kao reka Komštica, većim delom parka prirode protiče kao Visošica , a mjednim delom ( u donjem toku ) u reku Nišavu se uliva kao reka Temštica ( protiče kroz selo Temska ).

Iz Beograda do Pirota ima više BUS prevoznika :

BLENDA  TOURS - 010/336969, 010/322530.

ZMV tours : 010/331914, 332530 i 063/8315588.

 

Beograd - Niš	237 Km
Niš - Pirot	69 Km

Oni koji dolaze u park prirode Stara planina sopstvenim vozilom

TREBALO BI  DA  ZNAJU:

 

1. da pre polaska na put OBAVEZNO  OBEZBEDE planinarsko turističku kartu Stare planine na nekoliko načina:

        A) u Vašoj turističkoj agenciji, ili

        B) Turističke organizacije Pirot ili

        C) pozovite LOGOS mobilni broj 063/8461529 i dobićete Dragana

            Nikolića, saradnika na karti koji će Vas uputiti kako da dođete do

            svog primerka karte.

 

2. da na ovom potezu nema za sada ni jedan hotel ili turistički objekat za smeštaj gostiju, tako da Vam preostaje da:

           A) sa Turističkom organizacijom Pirot na telefon: 010/ 320838 ili faks:

            010/320839 dobijete uputstva za smeštaj na bazi privatnog smeštaja

            u selima Temska, Topli do ili u privatnom smeštaju u objektima

            pored reke Temštice, pored Zavojskog jezera...

           B) da u kontaktu sa sestrinstvom Manastira SV. Đorđe budete njihov

            gost uz dogovor,

        C) da sami obezbedite kam prikolicu ili šator i kampujete ( jer za sada

            još uvek nisu odeđene pozicije za kapere ) gostujete i boravite

            potpuno besplatno u potpunom prirodnom okruženju. Ovaj vid

            boravka posebno preporučujemo onima koji će nakon boravka

            POČISTITI  SVE  ZA  SOBOM i time dati doprinos očuvanju prirodne

            okoline.

3. da će neposredno pre dolaska u Pirot ( nakon tunela u Sićevačkoj klisuri ) proći još 2 tunela. Pirot je jedini grad u Srbiji u koji se ulazi kroz tunel.

4. da obezbede gorivo za svoje vozilo jer Vas očekuju brojne zanimljivosti i predeli koji će Vas "izmamiti" i naterati da planirane kilometre u mnogome prevaziđete.

Minimalna količina goriva bi trebala da bude 10 do 20 litara.

      Najbliže benzinske pumpe i gas stanice su u predgrađu Pirota, blizu

      Slobodne zone Pirot i fabrike "Tigar".

        Do  pozicije BROJ 1 možete stići iz PRAVCA SEVER:

            A) regionalnim putem : selo Temska - Pirot i

      Do  pozicije BROJ 2 možete stići iz PRAVCA ZAPAD:

            B) auto putem : selo Staničenje - Pirot - petlja - benzinska pumpa LUK

                 OIL ( na ulazu u grad blizu Gradića Kale - stari srednjovekovni grad )

 

5. posetite selo Staničenje gde se nalazi :

         A) najstarija crkva u Pirotskom kraju iz 13 veka,

         B) " pećina ledenica " ( sada u urušenom stanju u nije bezbedna) , gde su postojale prostorije za čuvanje pirotskog kačkavalja i sira sa najhladnijim izvorom u ovom delu pirotskog kraja.

 

6. nakon posete sela Staničenje postoje 2 mogućnosti :

         A) da se uključite na auto put E 85 i nastavite put ka Pirotu

         B) da izaberete prelazak auto puta preko mosta  i nastavite  

             makadamskim putem do prilično divljeg i delimično urećenog mesta -

             kupališta na oko 500 m ( i mesta za ribolovce ) poznatijeg kao

                "Begov most" po mostu čija je jedna polovina građena od kamena

             a druga ( u veoma lošem stanju i veoma nebezbedna za prlazak -

             građena od drveta)

 

7. Ako izaberete nastavak puta ka Pirotu, nakon 800 m naićićete na most i tunel , a nakon toga na 250 m, levo sa auto puta naićićete na skretanje

( PUTOKAZ ) na levo ka selu Temska i Manastiru Sv. Đorđe.

Na pravom ste putu ka Staroj planini iz pravca - dolinom reke Temštice.

 

8. u narednih 80 Km asvaltnim putem ići ćete kroz klisuru reke Temštice do sastava sa rekom Toplodolskom iz pravca svero-istok i rekom Visočicim iz pravca jugo-istok. Ako nastavite pravo stižete u selo Topli do, ako putem skrenete desno makadamskim putem sa tvrdom osnovom idete ka Zavojskom jezeru, koje možete preći preko brane i asvaltnim putem oko jezera do puta ka Pirotu.

 

Ovo bi bio svojevrsna "kružna maršruta":

Pirot - selo Temska - sastav 3 reke kod Mrtvačkog mosta - Zavijsko jezero - Pirot.

 

Manastair Sv. Đorđe - kod sela Temska

 

 

 

pravac gledanja NE ka SW sastav 3 reke : Toplodolska reka se sastaje sa leve strane sa Visočicom koja prelazi u reku Temštica - desno

 

O   VISOKU

Gornje Ponišavlje se prostire od u gornjem toku reke Nišave I raspolaže sa 195 lokaliteta, 25 arheoloških nalazišta, 27 crkava I Manastira, 7 gradova I utvrđenja, 7 islamskih spomenika, 2 urbane celine, 20 objekata narodne arhitekture, 10 spomenika podignutih borcima u NOR. Među ovim spomenicima 30-tak spomenika je proglašeno “kulturnim dobrima pod zaštitom državce, a nekoliko je se nalazi na listi svetske kulturne baštine, prema kriterijumu UNESK-a I to su:

Kuća porodice Hristić, koja je pod zaštitom države od 1953.god. , a od 1979.god. proglašena je dobrom od izuzetbnog značaja,

Pirotska tvrđava “Gradić” pod zaštitom države od 1953.god. , a od 1979.god. proglašena je dobrom od velikog značaja,

3. Manastir Sv. Jovan Bogoslov kod sela Poganovo pod zaštitom države je od 19567.god. , a od 1979.god. proglašen je dobrom od velikog značaja.

 

VISOČICA je dugačka 84 Km ( u Srbiji je dužina svih sektora 69Km, a u Bugarskoj teče dužinom od 15 Km) I desna je pritoka reke Nišave. Ima 810 Km². Visočica nastaje od nekoliko izvora ispod planinskog vrha Kom ( 2016m) na jugoistočnom delu Stere planine u Republici Bugarskoj. U Srbiji u opštini Dimitrovgrad ulazi  2 Km JI od sela Donji Krivodol i do sela Slavinja ova reka je poznata kao reka Komštica , po selu Komštica u Bugarskoj. U ovom delu Srbije Visočica je široka 5  do 7 m. a dubina varira od godišnjeg doba od 40 do 80 cm, a u srednjem I donjem toku reka je širine 20 do 30 m.Od ulaska u Srbiju reka Visočica meandrira I teče u pravcu JI-SZ do ušća sa trekom Toplodolska reka. Od sela Slavinja reka dobija prepoznatljivo ime Visočica, koje semenja u reku Temšticu , nizvodno od mesta vde Visočica prima Toplodolsku reku , nedaleko od mesta “Mrtvački most”. Ukupan pad u Srbiji iznosi 509 m, a koeficijenat razvitka  toka je 1,95.

U toku jedne godine na slip reke Visočice se izluči: 688.000.000 m³ vodenog taloga.

Veće desne pritoke su: Vodenička reka, Rosomačka reka, Dojkinačka reka, Gostuška reka, Toplodolska reka, Rudinjska i Klajća. Veća leva pritoke je Pokrovštica.

Vodenička reka izvire u delu zvanom Ravnice, JI od vrha Dobro jutro. Ova reka prema jugu prima sa leve strane Svinjarsku reku i Gradišnicu, posle kraćeg toka ka JI protiče kroz selo Senokos i selo Kamenica i kod sela Brajkovci uliva se u reku Visočicu.

Rosomačka reka je dugačka 11,3 Km i nastaje od nekoliko slabijih izvora pod vrhom Dobro jutro i uliva se posle skoto pravog toka S-J u reku Visočicu kod sela Slavinja.

Dojkinačka reka je dugačka 25 Km kod turističkog kompleksa Vrelo, prima sa leve strane Jelovačku reku. U delu koje je poznato kao ádrelo ova reka ima džinovske lonce, koje je i Jovan Cvijić opisivao.

Gostuška reka je dugačka 10,9Km, presecan proticaj je 300 L/s, izvire pod vrhom Belan i u rekzu Visočica se uliva kod sela Velika Lukanja,

Toplodolska reka ima dužinu od 19,8 Km u svom slivu ima više od 260 Km rečnih tokova. Izvire na prostoru između Žarkove čuke, Tupanara, Midžora i Dudog bila. Sa leve strane reka prima Dubravu, a sa desne strane Požarsku reku. Površina sliva je 135,25 Km² , aprosečna širina sliva je 6,22 Km. Niži delovi sliva primaju 700 do 800 mm padavina ,a delovi sliva od 1000 do 1500 m n.v dobijaju 800 do 1000 mm padavina. To znači da slip  cobija 121.725.000 m³.

U geološkoj građi sliv Toplodolske reke izgrađen je od       CRVENIH  SITNOZRNIIH PERMSKIH  PEŠČARA  i KONGLOMERATA  KONTINENTALNE FACIJE. 

Rudinjska reka je dugačka 8,5 Km  izvire istočno od sela Mirkovci, ima mali broj pritoka, a u toku letnjih meseci, često i presuši.

Pokrovštica je dugačka 4,1 Km , izvire kod sela Pokrivštica i teče prema severu i kao leva pritoka uliva se u reku Temšticu.

DUŽINA  VEĆIH  REKA: Svinjarštica:5,1 Km, Klajća:12,9 Km, Bela reka: 5,0 Km, Belska reka: 6,8 Km, Vodenička reka: 15 Km, Kaljnik: 5,4 Km.

Klimatske prilike područja VISOK:

srednje JANUARSKE temperatura su od -5 do -10 °C,

srednje JULSKE temperatura su od +20 do +25 °C,

Prosečna visina padavina u slivu reke Visočice je: od 600 do 1000 mm.

Pojava SNEGA:

u selu Dojkinci ( na 880 m n.v.) je prosečno: 56 dana u godini ( min.25 – max. 106 dana),

u selu Visočka Ržana ( na 700 m n.v.) sa snežnim pokrivačem je 30 dana.

u selu Topli Do ( na 700 mn.v.)

u selu Velika Lukanja ( 600 m n.v. )

u selu Smilovci:46, s.Temska ( 380 m n.v.) :21.

 

GEOLOŠKI  SASTAV:

Od kristalastih škriljaca ( argilošisti, filiti, amfiboliti, granitoidni gnajsevi ) izgrađeni su delovi sliva iz,eđu Koma, Male poljane, Dobrog jutra i Debelog rida.

Posebna karakteristika sliva reke Visočice su agrilošisti, javlaju se u vidu : tankih ploča, koje je sanovništvo koristilo za pokrivanje kuća, ograđivanje dvorišta i imanja…

Sitnozrni permski peščari i konglomerati kontinentalne facije su vrlo rasprostraneni u slivu Toplodolske reke i u donjem toku reke Visočice.

Ove stene predstavljaju glavnu masu : Midžora, Vražja glava, Tri čuke, Tupanac, Babin zub u pravcu reke Visočice.

Stene mezozojske starosti ( period – JURA,  peskovito-liskunoviti škriljci) se pružaju u pojasu različite širine od ušća Toplodolske reke u reku Visočicu do Brlske reke na teritoriji susedne Bugarske. Najveće rasprostranjenje ovih stena je oko Zavojskog jezera i sela Velika Lukanja.

U reljefu reke Visočice Jovan Cvijić je izdvojio 4 osnovne celine:

1. venac Stare planine, 2. zona glama i Kuala, 3.dolinu Visočice i 4.Vidlič.

 

Zavojsko jezero se nalazi na mesta potopljenog istoimenog sela kada je posle prirodne katastrofe 25.02.1963.god. ( urvinskog klizanja dela brda sa desne strane današnje brane u mesta zvanom Izvorski dol, usted  otapanja snega). Kliženje je zahvatilo oko 240.000 m² između kota 960 i 790 m, dužina klizišta je bila 1,3 Km, a prosečna širina je bila 160 do 220 m. Za početak stvaranja Zavojskog jezera se uzima 26.02.1963.god. jer je tadašnji urcinski proces nadjačao napore ljudi da speče svaranje brave.

Zemljana brana kojom je pregrađena reka Visočica ima pkeko 1.950.000 m³, a najveća dubina jezera je preko 34 m. materijala i u osnovi je širine 530 m,a u jkruni je od 120 do 140 m formirano jezero dužine oko 16 Km na 612 mn.v, u čijoj akumulacije se nalazi oko 160 mil.m³ vode. Površina sliva je 584 Km²

 

LITERATURA:

 

1. Jovan Cvijić: Geomorfologija, knj. I, Beograd, 1924.

2. M.Protić: Geološki sastav I tektonika Stare planine. Geološki institute Kraljevine Jugoslavije, sv. IV, Beograd, 1934.

3. Stevan M. Stanković: Justina rečne mreže u slivu reke Visočice. Pirotski zbornik br. 1, “Sloboda”, Pirot, 1968.

4. Stevan M. Stanković: Režim reke Visočice. Glasnik SGD sv. XLVIII, br.2, Beograd, 1968.

5. Stevan M. Stanković: Zavojsko jezero. Pirotski zbornik br. 2, “Sloboda”, Pirot, 1969.

 

U Pirotu 2007.god.

Pripremio:

Dragan Nikolić prof.geografije