PROJEKAT

Održivi razvoj opštine Pirot

i održivi turizam na Staroj planini

 

 

 

Pripremio: Dragan Nikolić,prof.geografije

 

Teoretski pristup održivog razvoja ne postoji u adekvatnom udžbeniku primenljivom za mlade od 16 do 18 godina, pa sam bio primoran da o ovoj temi materijal za nastavu prikupim iz više izvora.

Ovaj materijal nema komercijalni karakter.

 

 

 

Održivi turizam

 

U poslednjih dvadesetak godina, turizam se, kako u pozitivnom, tako i negativnom smislu razvio u važan faktor u kontekstu održivog razvoja. U okvirima EU turizam predstavlja jedan od najvećih privrednih sektora sa 9% zaposlenih i 9% učešća u potrošnji. Takođe predstavlja jednu od pet izvoznih kategorija u 83% svih zemalja sveta i glavni izvor devizne zarade u gotovo 38% zemalja. Otuda ima i jednu od glavnih uloga u privredi mnogih zemalja, kao izvor zapošljavanja i način borbe protiv siromaštva. Prema predviđanjima Svetske turističke organizacije (WTO) broj dolazaka turista u Evropu biće dupliran do 2020. godine i iznosiće 720 miliona. Ovakav očekivan razvoj podrazumeva ozbiljan rizik za životnu sredinu i blagostanje stanovništva, ali i za turizam kao privrednu granu.

Sa porastom slobodnog vremena, zarade i modnih trendova, 180 miliona evropljana ide na odmor svake godine. Avanturistički duh sve je uočljiviji kod savremenih turista, kao i veća potražnja za letovanjima koja su puna aktivnosti u prirodi, kulturnih i rekreativnih sadržaja. Primećeno je da većina turista izbegava destinacije sa narušenom životnom sredinom. Evidentno je pomeranje turista prema istočnom Sredozemlju i Centralnoj i Istočnoj Evropi. Putovanje postaje sve brže, lakše, dok su i najudaljenije destinacije relativno dostupne

• Definicija
  • Principi održivog turizma
  • Noseći kapacitet

Održivi turzam, podrazumeva privrednu granu koja vrši minimalan uticaj na životnu sredinu i lokalnu kulturu, istovremeno pomažući sticanje zarade, nova radna mesta i zaštitu lokalnih ekosistema. Naime, to je odgovoran turizam koji se prijateljski odnosi prema prirodnoj i kullturnoj baštini.

Još uvek ne postoji jedinstveno prihvaćena definicija održivog turizma, koja pretpostavlja ne samo poštovanje principa održivog razvoja, već i etičke promene kod svih učesnika u turističkom procesu.

Neophodno je poboljšati kvalitet života, ekonomski razvoj, individualno osećanje blagostanja i to putem smanjenog korišćenja neobnovljivih resursa i pritiska na životnu sredinu i čoveka.

Mada se postigla određena saglasnost o tome šta je održivi turizam, postavljeno je ključno pitanje: Kako održivi razvoj pretvoriti u praksu u oblasti svih turističkih aktivnosti - od masovnog, do turizma u prirodi i specijalnih vidova turizma. Shvatila se neophodnost identifikacije grešaka koje su dovele do degradacije mnogih turističkih odredišta širom sveta, usled nekontrolisanog razvoja turizma i postavljanja nove osnove za razvoj turizma čiji će uticaj na životnu sredinu biti korigovan.

Najjednostavnija definicija jeste da se pod održivim turizmom podrazumeva "svaki vid turizma koji doprinosi zaštiti životne sredine, socijalnog i ekonomskog integriteta i unapređivanju prirodnih, stvorenih i kulturnih vrednosti na trajnoj osnovi".

Glavni cilj ovakvog vida turizma je da se omogući ljudima uživanje i sticanje znanja o prirodnim, istorijskim i kulturnim karakteristikama jedinstvenog okruženja, uz očuvanje integriteta mesta i podsticanje ekonomskog razvoja i dobrobiti lokalne zajednice.

Održivi turizam obuhvata sve segmente privrede uz uputstva i kriterije koji podrazumevaju smanjenje uticaja turističkog prometa na životnu sredinu, naročito korišćenje neobnovlljivih resursa, korišćenje benchmark-a i doprinos turističke delatnosti održivom razvoju i zaštiti životne sredine.

  

Primećeno je da većina turista izbegava destinacije sa narušenom životnom sredinom. Putovanje postaje sve brže, lakše, dok su i najudaljenije destinacije relativno dostupne. Konačno, turizam je u zemljama EU jedna od najvažnijih socijalnih i ekonomskih aktivnosti, koja zapošljava preko sedam miliona ljudi.

 

Principi održivog turizma

 

Da bi se postigao razvoj održivog turizma, neophodan je integralni pristup njegovom planiranju i upravljanju. Primetna je sve veća potvrda neophodnosti kombinovanja potreba tradicionalnog urbanog upravljanja (saobraćaj, planiranje eksploatacije zemljišta, marketinga, ekonomskog razvoja, zaštite od požara itd. sa potrebom planiranja turističkih delatnosti.

Neki od najvažnijih principa razvoja održivog turizma uključuju:

• Turizam se mora razvijati uz pomoć lokalne zajednice, koja ima zadatak da sprovodi monitoring. (Važnu ulogu pri upravljanju turizmom ima jedinstveni informacioni sistem na nacionalnom i lokalnom nivou. Geografski inforamcioni sistem - GIS - kao tehnologija koja spaja informatičke i geografske komponenete, ima posebno mesto u turizmu usmerenom na zaštićena prirodna dobra. Vrlo je važan u procesu donošenja odluka u sferi upravljlanja, što se vezuje za sprovodjenje akcija u prostoru, tj. prirodnoj i stvorenoj sredini.)
• Turizam mora obezbediti kvalitetna radna mesta lokalnom stanovništvu i uspostaviti vezu izmedju lokalnih poslova i turizma.
• Mora se uspostaviti kodeks ponašanja u turizmu na svim nivoima - nacionalnom, regionalnom i lokalnom - zasnovan na medjunarodno priznatim standardima. Takodje je potrebno definisati preporuke za turističke aktivnosti, procenu uticaja na životnu sredinu, monitoring kumulativnog uticaja i granice prihvatljivih promena.
• Osmisliti edukativne, stručne programe u cilju unapredjenja baštine i prirodnih resursa

 

Saopštenja i deklaracije Svetske turističke organizacije, koje se odnose na održivi razvoj turizma

• Ekoturizam
  • Definicija
  • Razlika u odnosu na putovanja u prirodu
  • "Visitor management” (Upravljanje posetiocima)
  • Eko destinacija
  • "Ecolodge”
  • "Green Hotels”
• Mogućnosti razvoja održivog turizma u Srbiji
• Publikacije
• Arhiva
• Organizacije, incijative, Internet izvori

 

Definicija

 

Ekoturizam se smatra tržištem u intenzivnom porastu u okviru turizma kao privredne grane. Prema podacima Svetske truističke organizacije uz godišnji rast od 5% u svetskim razmerama , što predstavlja 6% svetskog bruto proizvoda, kao i 11,4% potreošnje, ekoturističko tržište zaslužuje posebnu pažnju.

Mnogi stručnjaci bili su pozvani da objasne i opravdaju neophodnost uspostavljanja politike razvoja ekoturizma. Oni prvenstveno dolaze iz domena geografskog informacionog sistema (GIS), zaštite prirode, okeanogafije, upravljanja zaštićenim područjima, ekologije, istorije, arheologije itd. Često se pod ekoturizmom podrazumeva podkategorija oadrživog turizma ili segment većeg turističkog tržišta usmerenog na destinacije u priodi. Uključuje interpretaciju/učenje, poslovanje manjeg obima, naglašava lokalno vlasništvo, odnosi se naročito na rruralno stanovništvo.

Termin ekoturizam formulisao je Héctor Ceballos-Lascurén, meksički arhitekta, ekolog i medjunarodni konsultant za ekoturizam. Trenutno je generalni direktor Programa za medjunarodni konsalting u ekoturizmu (PICE- Program of International Consultancy on Ecotourism) sa sedištem u Meksiko sitiju. Takodje je i u IUCN-u (The World Conservation Union) specijalni savetnik za ekoturizam, kao i u ekoturističkom društvu i Svetskoj turističkoj organizaciji. Njegovu definiciju ekoturizma zvanično je usvojio IUCN na I svetskom kongresu održanom u Montrealu 1996.g. (Resolution CGS 1.67 «Ecotourism and Protected Area Conservation»):

 

EKOTURIZAM je ekološki odgovorno putovanje i poseta u relativno očuvana područja, radi uživanja u prirodi (i pratećim kulturnim odlikama - kako iz prošlosti, tako i sadašnjosti) uz unapredjenje zaštite prirode, mali negativni uticaj posetilaca i koristan aktivan uticaj na lokalno stanovništvo.

 

Razlika u odnosu na putovanja u prirodu

Ekoturizam u svetskim razmerama vrlo brzo postaje najpopularniji vid odmora.

Dok turizam usmeren na destinacije u prirodi u suštini predstavlja jendostavno putovanje u područja sa lepom prirodom, ekoturizam ostvaruje korist za lokalno stanovništvo u ekološkom, kulturnom i ekonomskom smislu. Npr. turista koji ide u prirodu može da posmatra ptice. Ali ekoturista posmatra ptice sa lokalnim vodičem, odseda u lokalnom smeštajnom kapacitetu (ecolodge) i daje doprinos lokalnoj privredi.

 

«Visitor management» (Upravljanje posetiocima)

Upravljanje posetiocima u aštićenim područjima u svetu razvilo se tokom 19. i 20. veka. Najstariji nacionalni i drugi parkovi u Evropi korišćeni su isključivo za privilegovane društvene klase. Ostali «običan» svet postepeno je osvajao pristup, ali samo pod strogom kontrolom nadležnih.

Tokom 20. veka povećanje upotrebe jeftine energije vodilo je ka prosperitetu društva i većem individualnom putovanju, pa prema tome i poreastu poseta zaštićenim prirodnim dobrima. Porast broja poseta zaštićenim područjima i jačanje ekološkog koncepta o važnosti zdrave životne sredine, stimulisalo je nadležne u državama širom sveta da preuzmu odgovornost o masovnoj ekspanziji sistema zaštićenih dobara. Važnost takozvanog nosećeg kapaciteta kao okvira za prvo upravljanje posetiocima u parku. Pošto zaštićena područja imaju višestruku ulogu za ljudsko društvo: ekološku, socijalnu, ekonomsku, kulturnu, koncept nosećeg kapaciteta bio je ograničen jednostavnim pitanjem: «Koliko je isuviše?»

Termin upravljanje posetiocima mora se tretirati strateški, jer je veoma važan u domenu upravljanja zaštićenim područjima, uz vrlo brz rast broja posetilaca.

Za zaštićeno područje važno je da se precizno zna:

• KOJU PORUKU TREBA PRENETI
• DEFINISATI CILJNU GRUPU ZA KOMUNIKACIJU
• MESTO GDE ĆE SE KOMUNIKACIJA ODVIJATI («Visitor centers» - Informacioni centri).

Upravljanje posetiocima vodi ka povećanom učešću turista kao i podizanju njihove svesti u vezi zaštite prirodnih i kulturnih obeležja područja u kom borave.

Posebna pažnja mora se posvetiti posetiocima

• PRE NEGO ŠTO DODJU u zaštićeno područje
• TOKOM BORAVKA
• PO NAPUŠTANJU zaštićenog područja.

 

Neophodno je obezbediti:

• Pogodnosti za dobro turističko informisanje, obučeno osoblje
• Dobru interpretaciju primenjenu kroz odgovarajuće znake
• Dobro konstruisane staze
• Razvijenu saradnju sa lokalnom zajednicom, NVO.

 

 

Ekodestinacija

 

Savremeni turista traga za iskustvima koji mu pružaju osećaj bliskosti sa prirodnim vrednostima i lokalnom zajednicom. Svaka turistička destinacija koja ima nameru da privuče ovakve posetioce more zaštititi svoje resurse uz naglašavanje osećaja integracije sa lokalnom zajednicom. U tom procesu država ima vrlo važnu ulogu, jer je odgovorna za planiranje, kreiranje i osmišljavanje politike i sprečavanja preterane i nepravilne grdnje. Dražava je takodje odgovorna za sisteme upravljanja otpadom i vodovod, snabdevanje električnom energijom.

Koncept ekodestinacije je nov i ne postoje precizna uputstva. Planiranje u upravljanje destinacijom treba da pokaže koristi od ekoturizma za određeno područje i lokalnu zajednicu.

Planiranje izgradnje tzv. ekodestinacije zavisi od socijalnih i ekoloških faktora, planiranja prostora, regulative koja sprečava narušavanje osetljivih ekosistema, učešće lokalne zajednice u procesu razvoja kompleta standarda i dugotrajnog monitoringa.

 

 

«Ecolodge»

 

Ova vrsta smeštaja pojavila se tokom poslednjih nekoliko godina. Sam termin «ecolodge» zvanično je upotrebljen na Prvom međunarodnom forumu o ekosmeštaju 1994.g. na Devičanskim ostrvima. Prva knjiga koja sadrži definiciju ovakve vrste smeštaja i bavi se tom temom je Međunarodni vodič ecolodge-a (Mehta at al, ) kao rezultat Međunarodne konferencije održane u Kosta Riki 1995.g.

 

«Ecolodge» predstavlja vrstu turističkog smeštaja koji zadovoljava sledeće kriterijume:

• Štiti prirodne i kulturne komponente svog okruženja
• Tokom izgradnje vrši minimalan uticaj na životnu sredinu
• Uklapa se u specifični kontekst okruženja
• Koristi alternativna, održiva sredstva u potrošnji vode
• Obezbedjuje pažljivo postupanje sa smećem i otpadnim vodama
• Odlično saradjuje sa lokalnim stanovništvom
• Primenjuje programe ekološkog obrazovanja i vaspitanja i zaposlenih i turista
• Daje doprinos održivom razvoju lokalne zajednice kroz istraživačke programe.

 

 

"Green Hotels"

 

To su hoteli koji u svom poslovanju primenjuju i poštuju principe održivog razvoja.

Savremeni pritisci ekologa, klijenata, zaposlenih i finansijski momenti stvorili su primamljiv teren za hotele da posluju na savremen način, uz preuzimanje odgovornosti za očuvanje životne sredine.

 

Mogućnosti razvoja održivog turizma u Srbiji

 

Imaјući u vidu obaveze naše zemlje utvrđene potpisivanjem Rio dokumenata - Agenda 21, (Rio de Žaneiro 1992.g.), Plan za implementaciјu, Tačka 41.-Samit Rio+10, (Johanesburg, Južna Afrika 2002.g.) kao i Predlog zakona o sistemu zaštite životne sredine Srbiјe (I Osnovne odredbe, Član 3. Održivo upravljanje prirodnim vrednostima i zaštita životne sredine ostvaruјu se:

1. donošenjem i sprovođenjem odluka koјima se obezbeđuјe uravnoteženost između zaštite životne sredine i ekonomskog razvoјa kroz integraciјu zaštite životne sredine u sve sektorske politike;
2. planiranjem i održivim korišćenjem prirodnih resursa, dobara i energiјe;)

kao i Strategiјu privrednog razvoјa Srbiјe do 2010. godine Ministarstva za nauku, tehnologiјu i razvoј Republike Srbiјe

(gde se navodi: « Savremeni razvoј turizma se, pre svega temelji na izvornom kvalitetu prostora i resursa. Iz tih razloga, a naročito zbog obezbeđenja osnove sopstvenog i dugoročno održivog razvoјa, turistička privreda mora imati kao priroritetan zadatak zaštitu, unapređenje i racionalno korišćenje prostora i resursa.»)

kao i ulogu države koјu ima u domenu infrastrukture, finansiranja, komunikaciјa itd. zatim, evidentan porast tržišta turizma, čiјa јe ponuda okrenuta ka destinaciјama u očuvanoј prirodi, јasno јe da su se stekli politički, ekonomski i institucionalni uslovi za implementaciјu održivog razvoјa u domenu turizma.

Karakteristike teritorije Srbije, tj. njene prirodne i stvorene vrednosti, veoma su dobar model za savremeni koncept održivog turizma. Srbija poseduje tradicionalne programe banjskog, planinskog, seoskog turizma, mada još uvek robuje stereotipu "potpunog statičkog odmora”. Medjutim, svojom raznovrsnošću potencijala, Srbija može u potpunosti ispuniti savremene zahteve aktivnog turizma i može se predstaviti kroz "1000 turističkih programa za 1000 turističkih destinacija” u skladu sa održivim razvojem i očuvanjem ekološki zaštićenih prostora.

Održivi turizam uključuje aktivnosti koje imaju neznatan negativan uticaj na životnu sreidnu. Nažalost, u Srbiji je evidentan nedostatak odgovarajuće infrastrukture, koja bi podržala razvoj održivog turizma. Takodje nedostaje efikasno i adekvatno planiranje upravljanja otpadom u turističkim mestima, u funkciji što manjeg negativnog uticaja turističkih aktivnosti na životnu sredinu. Poseban akcenaat potrebno je staviti na "razvoj ekološki prijateljskih” tehnologija.

Globalna platforma za promene postavljena je kroz dokumenta kao što su Globalni kodeks etike u turizmu Svetske turističke organizacije, Deklaracija o eko-turizmu iz Kvebeka, Preporuke za razvoj održivog turizma u osetljivim područjima Direktive za očuvanje biodiverziteta. Oni ukazuju na novu paradigmu razvoja turizma: delatnosti koja je u svom planiranju multisektorska, maksimizira lokalno blagostanje, doprinosi održivom upravljanju u domenu životne sredine i omogućava kulturnu razmenu i dovodi do neophodnog dijaloga na svim nivoima.

U politici razvoja turizma kao nezaobilaznog i značajnog sektora, Srbija mora napraviti snažan i kvalitetan zaokret prema novom pristupu uskladjivanja turističkog razvoja koji minimalno ugrožava životnu sredinu.

Definisanje razvoja održivog turizma predstavlja dobru osnovu za unapredjenje medjusektorske saradnje u svim domenim i na svim nivoima, uz skretanje pažnje na vrednosti koje klasični turizam nije valorizovao na pravi način (zaštićena područja, kullturna baština itd.)

 

 

Više u ARHIVI  LOGOS-a.
 

 

Pripremio:

 

Dragan Nikolić, prof. geografije