PROJEKAT

Održivi razvoj opštine Pirot

i održivi turizam na Staroj planini

 

 

 

Pripremio: Dragan Nikolić,prof.geografije

 

Teoretski pristup održivog razvoja ne postoji u adekvatnom udžbeniku primenljivom za mlade od 16 do 18 godina, pa sam bio primoran da o ovoj temi materijal za nastavu prikupim iz više izvora.

Ovaj materijal nema komercijalni karakter.

 

Područje rada: Ekonomija, pravo i administracija

 

Obrazovni profili:

Finansijski administrator

 

 

U okviru područja rada Ekonomija, pravo i administracija, 28 srednjih stručnih škola uključeno je u realizaciju pilot programa pod pokroviteljstvom GTZ, a u dva nova obrazovna profila: Poslovni adminiastrator i Finansijski administrator.

 

Od školske 2004/2005. godine u područje rada Ekonmija, pravo i administracija uveden je još jedan novi obrazovni profil – Finansijski administrator. U okviru ovog obrazovnog profila, geografija je svrstana u red opšteobrazovnih predmeta.

Ponuđeni program geografije u ovom obrazovnom profilu u skladu je sa njenim mestom u sistemu predmeta datog profila, ali i u skladu sa potrebama zanimanja finansijskog administratora. Jedan broj škola koje su već u pilot programima preko profila poslovnog administratora, dobile su i profil finansijskog administratora, te njihovi nastavnici geografije nisu u potpunosti neinformisani o novinama vezanim za koncipiranje i ralizaciju programa (moduli, nove metode rada). Deset novih škola po prvi put je dobilo pilot program.

 

Suočen sa problemom nedostatka udžbenika, kao najbolje rešenje je da period koji je potreban prosvetnim vlastima da ponude adekvatan udžbenik, prevaziđemo pripremom materijala koje će kasnije učenici naše škole umnožiti i koristiti u nastavi, ali i u daljem radu.

Prva tema koju predviđa plan i program je : » Održivi razvoj«

 

Šta je:

 

1. Održivi razvoj

 

Do sada nije predstavljena definicija koja bi zadovoljila sve ukuse, ali tako nešto i jeste malo verovatno. Ipak, ono što je važno je postizanje saglasnosti oko glavnih principa delovanja, dok teoretisanje o nijansama samog pojma pada u zasenak. Bitno je složiti se oko osnovnih postavki održivog razvoja:

·         Održivi razvoj predstavlja generalno usmerenje, a ne neprikosnovenu listu zadataka

·         Održivi razvoj teži da stvori bolji svet, balansirajući socijalne, ekonomske i faktore zaštite životne sredine

Neke ljude pojam razvoja može podsetiti na razvoj privrede, izgradnju tržnih centara ili zelenih površina, pa zato radije koriste pojam "održivosti". Ponekad se izbegava taj novi žargon, pa se prosto govori o konkretnim projektima koji doprinose boljitku, koristeći pritom uobičajene termine. Svakako je korisno prilagoditi jezik onome kome je upućen.

 

 

 

OPŠTE   KARAKTERISTIKE

Održivi   razvoj  

 

Koncept održivog razvoja rođen je ranih 70-ih godina kao odgovor na izazove koje je postavio ekonomski razvoj, ne vodeći pritom računa o zaštiti prirodnih resursa i životne sredine.

“Brundtland” izveštaj je prvi istraživački rad koji je naglašavao tri osnovne komponente održivog razvoja: zaštitu životne sredine, ekonomski razvoj i društvenu jednakost. Održivi razvoj predstavlja poboljšanje uslova života ljudi na način koji na duži vremenski rok održava ključne resurse Planete Zemlje. Sigurnost ljudi, prosperitet i blagostanje, zavise od zdrave i bogate životne sredine. Održivo korišćenje prirodnih resursa, prevencija zagađenja i zaštita prirodnih staništa su ključni za smanjenje siromaštva i poboljšanje kvaliteta života.

Vodeći princip održivog razvoja je podsticanje napretka koji vodi računa o problemima današnjice, a koji beskompromisno omogućuju budućim generacijama da ostvare sopstvene potrebe. Održivi razvoj podrazumeva međuzavisnost životne sredine, društvenih i ekonomskih sistema, kao i promovisanje jednakosti i pravičnosti kroz jačanje javne moći i osećaja globalne pripadnosti.

Da bi se društvo i dalje razvijalo na isti način kao u prošlosti, pitanjima životne sredine mora se pridati veća pažnja. Održivi razvoj je koncept čija je želja da spoji najbolje aspekte sa različitih stanovišta i da uskladi razvoj ljudskog roda sa zaštitom prirode.

Iako je održivi razvoj sastavni deo životne sredine, društva i ekonomije, s druge strane ekonomija i društvo postoje u globalnijem smislu u okviru životne sredine. Ekonomija u potpunosti postoji u okviru društva, jer ona zahteva komunikaciju između ljudi. S druge strane, društvo je mnogo širi pojam od ekonomije. Sreća, zadovoljstvo i blagostanje ne zavise isključivo od ekonomskog rasta. Prijatelji i porodica, kultura, religija i etika su veoma bitni elementi društva koji nisu primarno zasnovani na razmeni roba i usluga, ali doprinose ukupnom kvalitetu života. Društvo, s druge strane, u potpunosti postoji u okviru životne sredine. Osnovne ljudske potrebe – vazduh, hrana i voda – dolaze iz životne sredine, kao i energija i prirodni izvori za domaćinstva, prevoz i proizvodi od kojih ljudi zavise. Zaštita životne sredine, iz tog razloga, nalazi se u jezgru održivog razvoja..

Jedan od bitnih koncepata održivog razvoja je “jačanje kapaciteta”. U ekološkoj terminologiji, jačanje kapaciteta ekosistema je broj populacije ili veličina zajednice o kojima se može neograničeno brinuti u zavisnosti od raspoloživih resursa tog ekosistema. Život u okvirima jednog ekosistema zavisi od tri faktora: količine dostupnih resursa, broja populacije ili veličine zajednice; kao i količine resursa koje svaka jedinka u okviru zajednice troši.

U smislu održivosti, “jačanje kapaciteta” podrazumeva broj populacije o kojoj se može brinuti neograničeno na osnovu raspoloživih resursa i usluga od podrške prirodnom i društvenom kapitalu.

Kako bi se omogućila primena održivog razvoja, inicirani su mnogi međunarodni procesi koji omogućavaju koordinaciju aktivnosti međunarodne zajednice i zemalja posebno. Svetski Samit u Riju 1992. godine imao je za rezultat globalni plan akcija za održivi razvoj – Agendu 21. Deset godina kasnije, Svetski Samit u Johanesburgu omogućio je da se usvoje konkretni koraci i identifikuju konkretni ciljevi za bolju implementaciju Agende 21.

 

 

Akcije za održivi razvoj

 

Dok će međunarodna saradnja ustanoviti okvir aktivnosti, većina posla treba da bude odrađena na nacionalnom/lokalnom nivou svake zemlje posebno, bilo da je to zemlja u razvoju, tranziciji ili razvijena zemlja. Napravljene su preporuke u okviru strategija održivog razvoja u različitim oblastima, kao što su: čist vazduh i voda, snabdevanje vodom, energija, korišćenje zemljišta, domaćinstva, upravljanje otpadom, transport i zdravstvena zaštita ljudi.

U procesu tranzicije, zemlje Zapadnog Balkana imaju mnogo mogućnosti — kao i prepreka — da dostignu principe održivog razvoja. Proces tranzicije daje im mogućnost da uspostave institucije i izrade adekvatno zakonodavstvo u životnoj sredini, promovišu participativne procese u donošenju odluka i koriste hitne akcije civilnog društva u promociji procesa održivog razvoja.

Takođe, ekonomsko restruktuiranje kroz koje zemlje prolaze, ima za cilj kreiranje zdrave ekonomije, kao i smanjenje sirovinskog otpada. U isto vreme, zemlje zapadnog Balkana su izložene pretnjama i izazovima vezanim za globalizaciju tradicionalnog načina života, rastuću potrošnju, zavisnost od međunarodnog tržišta kao i socijalnu nestabilnost. Svi od navedenih faktora treba da budu razmotreni od strane vlada i civilnog sektora u procesu planiranja održivosti.

 

Uloga Civilnog sektora

Nevladine organizacije igraju ključnu ulogu u promociji pitanja održivog razvoja na međunarodnom i nacionalnom nivou. Timovi za vođenje kampanja su osnovni pokretači među-vladinih pregovora, od propisa za upravljanje opasnim otpadom, pa do globalnih zabrana upotrebe nagaznih mina. Takođe, lokalni i nacionalni timovi direktno implementiraju pilot projekte održivog razvoja u praksi. Rezultati ovakvih projekata se obično uzimaju u obzir nakon definisanja strategija o održivom razvoju u svakoj zemlji posebno. NVO-i su takođe instrumenti u iniciranju saradnje sa ostalim zainteresovanim stranama, kao što su biznis sektor, mediji ili akademske institucije.

Uloga NVO-a na Balkanu, kao i u bilo kojoj drugoj zemlji centralne i istočne Evrope na jačanju svesti o održivom razvoju,  je prepoznata kao veoma značajna i oni mogu imati bitan udeo u pretvaranju održivog razvoja u jednu od osnovnih oblasti koje će se sprovoditi. Poruka treba biti prenesena da zemlje centralne i istočne Evrope imaju priliku da izgrade društvo koje će da vodi računa o prirodnim vrednostima i ruralnim sredinama.

Ovaj program ima za cilj obezbeđivanje finansijske pomoći potrebne NVO-ima Zapadnog Balkana da nastave na aktivnostima promocije tema održivosti u svojim sredinama.

 

 

2. Zemaljski samit

 

Konferencija Ujedinjenih Nacija o zaštiti životne sredine i razvoju (UNCED), poznatija kao "Zemaljski samit", održana je juna 1992, u Rio de Žaneiru (Brazil). Bila je to najveća od svih ikad održanih konferencija Ujedinjenijh Nacija. Prisustvovalo je skoro 10,000 zvaničnih predstavnika iz oko 150 zemalja, uključujući tu i 116 nacionalnih političkih lidera. Nešto niže, paralelno dešavanje namenjeno nevladinim organizacijama privuklo je još više sveta. Sve ovo je pratilo preko 7,000 novinara.

Nakon velike tenzije oko ovih dešavanja, (neizbežan) neuspeh da se reše svi svetski problemi doveo je do toga da su mnogi komentatori obe konferencije proglasili fijaskom. Naravno da je bilo teško postići saglasnost izmedju zemalja o pitanjima gde su se na udaru našli ekonomski interesi ili duboko uvrežene vrednosti - mada su svi znali da do toga mora doći. Zemaljski samit uspeo je utoliko što je po prvi put povezao pitanja razvoja i zaštite životne sredine (na primer - seča šuma i siromaštvo) u umovima onih koji donose odluke. Osim toga, rezultat predstavlja i usvajanje nekoliko važnih dokumenata i uspostavljanje procedura koje, iako višestepene i birokratske, počinju da donose neke promene na bolje.

 

 

3. Agenda 21

 

Ovo je jedan od ključnih dokumenata usvojenih na Zemaljskom samitu. Agenda 21 predstavlja deklaraciju o namerama i obavezivanje na održivi razvoj u dvadeset prvom veku (što se vidi i iz samog naslova). Na oko 500 stranica nalazi se 40 poglavlja; od teme siromaštva do seče šuma, od teme zdravstva do pitanja otpada. Novitet u odnosu na druge dokumente Ujedinjenih Nacija predstavlja izričito priznavanje uloga "bitnih grupacija", kao što su žene, mladi i preduzetnici. Od 1992. godine, pa nadalje, konferencije Ujedinjenih Nacija počele su da sve više računaju na input ovih grupacija u svoje programe, za razliku od prethodne prakse koja je isključivala sve aktere osim nacionalnih vlada i nekoliko favorizovanih "posmatračkih" organizacija.

 

 

4. Lokal Agenda 21

 

Jedno od poglavlja Agende 21 o bitnim grupacijama je i poglavlje o ulozi lokalnih vlasti. Sa svih strana sveta, razna tela naglašavala su njihovu ključnu ulogu u konkretnoj primeni "održivosti" na lokalnom nivou. Iz ovoga je i proizašla preporuka data u 28. poglavlju - da lokalne vlasti treba da se konsultuju sa stanovništvom u pogledu osmišljavanja strategije za stvaranje Lokalne Agende 21. Nažalost, bilo je potrebno nekoliko godina da se pojavi bilo kakva smernica o tome šta bi ovo trebalo da podrazumeva i šta konkretno treba preduzeti, pa se tako, u prvo vreme, samo nekolicina pionira prihvatila ovog posla. Danas, mnogi lokalni saveti rade u skladu sa principima Lokal Agende. Svaki od procesa ima svoje karakteristike, obeležen je lokalnim uslovima, uključujući tu i javno mnjenje, geografske uslove (urbane i ruralne oblasti, na primer, razlikuju se po svojim nedostacima), koji se uzimaju u obzir pri donošenju odluka, što važi i za političke stavove, kao i za probleme resursa.

Ipak, od početka je bilo jasno da pored loklanih postoje i neki opšti faktori koji moraju biti deo svakog pojedinačnog LA 21 procesa:

 

·         Lokal Agenda nije samo strategija zaštite životne sredine. Plan održivosti mora uključiti i rešavanje socijalnih i ekonomskih pitanja.

·         Lokal Agenda mora uključiti celo društvo - ili u najmanju ruku najveći mogući presek skupova, sa svim raspoloiživim resursima.

·         Oko Lokal Agende mora se stvoriti konsenzus - zajednički napori naspram prevazidjenog modela suprotstavljenih interesa.

·         Prvi korak je prikupljanje informacija o loklanim uslovima i lokalnim priopritetima - otkrivanje pravih želja i potreba ljudi.

·         Dalje, akcije je potrebno identifikovati. Nijedna organizacija ni društvena struktura ne može imati monopol na dobre ideje.

·         Važno je naći načine da se izmeri napredak, kako bismo znali da naša zalaganja imaju rezultate.

 

 

PREDLOG ZAKONA

O SISTEMU ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE

 

I OSNOVNE ODREDBE

  

Predmet zakona

Clan 1.

 

Ovim zakonom ureduje se sistem zaštite životne sredine uspostavljanjem održivog upravljanja prirodnim vrednostima i zaštite i unapredivanja životne sredine prevencijom, smanjenjem i kontrolom svih oblika zagadivanja.

Održivo upravljanje prirodnim vrednostima i zaštita životne sredine ureduju se ovim zakonom, posebnim zakonima i drugim propisima kojima se ureduje zaštita prirode, zemljišta, šuma, divljaci, riba, voda, vazduha, mineralnih sirovina, planiranje i uredenje prostora, jonizujuca i nejonizujuca zracenja, buka, upravljanje hemikalijama i štetnim materijama, otpadom i dr.

 

Sistem zaštite životne sredine

Clan 2.

Sistem zaštite životne sredine cine mere i uslovi kojima se obezbeduje:

1) održivo upravljanje, ocuvanje celovitosti, raznovrsnosti i kvaliteta prirodnih vrednosti;

2) zaštita i unapredivanje životne sredine, sprecavanje opasnosti i rizika po životnu sredinu i zdravlje ljudi;

3) remedijacija oštecenih i ugroženih podrucja;

4) ocuvanje i unapredivanje kvaliteta ekosistema i uslova za opstanak svih živih bica.

Održivo upravljanje prirodnim vrednostima i zaštita životne sredine

 

Clan 3.

Održivo upravljanje prirodnim vrednostima i zaštita životne sredine ostvaruju se:

1) donošenjem i sprovodenjem odluka kojima se obezbeduje uravnoteženost izmedu zaštite životne sredine i ekonomskog razvoja kroz integraciju zaštite životne sredine u sve sektorske politike;

2) planiranjem i održivim korišcenjem prirodnih resursa, dobara i energije;

3) uspostavljanjem monitoringa, kontrolom i unapredivanjem kvaliteta životne sredine;

4) sprecavanjem, ublažavanjem i ogranicavanjem nepovoljnih uticaja na životnu sredinu i zdravlje ljudi;

5) uvodenjem energetski efikasnijih tehnologija i korišcenjem obnovljivih prirodnih resursa;

6) integracijom ekonomskih analiza i uslova zaštite životne sredine na proporcionalnoj osnovi;

7) uspostavljanjem informacionog sistema prirodnih vrednosti i životne sredine;

8) promovisanjem i upotrebom proizvoda, procesa, tehnologija i prakse koji manje ugrožavaju životnu sredinu;

9) obezbedenjem i sprovodenjem ekonomskih instrumenata za finansiranje sistema zaštite životne sredine;

10) zaštitom posebno vrednih, ugroženih ili oštecenih podrucja;

11) sanacijom štete nanete životnoj sredini;

12) smanjenjem, ponovnim korišcenjem, reciklažom i regeneracijom otpada;

13) unapredenjem obrazovanja, obukom kadrova i razvijanjem svesti o znacaju zaštite životne sredine;

14) ucešcem javnosti u aktivnostima i procesima donošenja odluka u oblasti sistema zaštite životne sredine;

15) primenom nacela utvrdenih ovim zakonom.

 

 

VAŽEĆA   TERMINOLOGIJA

I  NJIHOVO  ZNAČENJE

 

 

1) životna sredina jeste skup prirodnih i radom stvorenih vrednosti, ciji kompleksni medusobni odnosi cine okruženje, odnosno prostor i uslove za život;

2) prirodne vrednosti, odnosno prirodna bogatstva, jesu prirodni resursi I prirodna dobra;

3) prirodni resursi jesu obnovljive ili neobnovljive geološke i biološke vrednosti sadržane u ciniocima životne sredine koji se, direktno ili indirektno, mogu koristiti ili upotrebiti, a imaju realnu ili potencijalnu ekonomsku vrednost;

4) cinioci životne sredine jesu zemljište, voda, vazduh, šume, flora i fauna, koji su sadržani u litosferi, pedosferi, hidrosferi, atmosferi, biosferi i tehnosferi;

5) prirodna dobra cine javna prirodna dobra i prirodna dobra posebnih vrednosti;

6) javno prirodno dobro jeste neureden ili ureden prostor ili ocuvani deo predela, jednako dostupan svima;

7) prirodno dobro posebne vrednosti jeste ocuvani deo žive i nežive prirode posebnih vrednosti diverziteta, jedinstvenih i reprezentativnih, geoloških, fizickogeografskih, hidroloških, bioloških, pedoloških, klimatskih i drugih znacajnih odlika predela, zbog kojih ima trajni ekološki, naucni, kulturni, obrazovni, zdravstvenorekreativni, turisticki i drugi znacaj i zbog cega kao dobro od opšteg interesa uživa posebnu zaštitu;

8) detaljna istraživanja podzemnih voda obuhvataju istraživanja koja se izvode radi dobijanja detaljnih podataka o kvalitetu i rezervama podzemnih voda, ukljucujuci i uslove za njihovo iskorišcavanje;

9) katastar prirodnih resursa jeste registar sistematizovanih informacija I podataka o prirodnim resursima, njihovom kvantitetu, kvalitetu i ekonomskoj proceni koja ukljucuje kartografski prikaz i statisticke informacije;

10) katastar zagadivaca jeste registar sistematizovanih informacija I podataka o zagadivacima cinilaca životne sredine sa podacima o njihovoj lokaciji, proizvodnim procesima, karakteristikama, materijalnim bilansima na ulazima I izlazima sirovina, poluproizvoda i proizvoda, postrojenjima za precišcavanje, tokovima otpada i zagadujucih materija i mestu njihovog ispuštanja, tretmana I odlaganja;

11) geodiverzitet (geološka raznovrsnost) jeste prisustvo ili rasprostranjenost raznovrsnih elemenata i oblika geološke grade, geoloških struktura I procesa, geohronoloških jedinica, stena i minerala razlicitog sastava i nacina postanka i raznovrsnih paleoekosistema menjanih u prostoru pod uticajima unutrašnjih I spoljašnjih geodinamickih cinilaca tokom geološkog vremena;

12) biodiverzitet (biološka raznovrsnost) jeste raznovrsnost organizama u okviru vrste, medu vrstama i medu ekosistemima i obuhvata ukupnu raznovrsnost gena, vrsta i ekosistema na lokalnom, nacionalnom, regionalnom i globalnom nivou;

13) ekosistem jeste funkcionalni, prostorno i vremenski integrisan dinamicki kompleks životnih zajednica flore i faune i njihovih staništa, koji kroz process interakcija u okviru i izmedu njegovih komponenti obezbeduje transformaciju energije i kruženja materije, a time i održavanje života na zemlji;

14) radom stvorene vrednosti jesu sva dobra koja je covek radom stvorio;

15) aktivnost koja utice na životnu sredinu (u daljem tekstu: aktivnost) jeste svaki zahvat (stalni ili privremeni) kojim se menjaju ili mogu promeniti stanja I uslovi u životnoj sredini, a odnosi se na: korišcenje resursa i prirodnih dobara; procese proizvodnje i prometa; distribuciju i upotrebu materijala; ispuštanje (emisiju) zagadujucih materija u vodu, vazduh ili zemljište; upravljanje otpadom i otpadnim vodama, hemikalijama i štetnim materijama; buku i vibracije; jonizujuce I nejonizujuce zracenje; udese; korišcenje i ispuštanje geneticki modifikovanih

organizama i druge aktivnosti;

16) postrojenje jeste jedna ili više tehnicko-tehnoloških jedinica kojima ili u kojima se vrše aktivnosti koje imaju ili mogu imati za posledicu zagadenje životne sredine;

17) zaštita životne sredine jeste skup uslova, mera i aktivnosti kojima se prati, sprecava, ublažava i ogranicava zagadivanje životne sredine, cuva i održava prirodna ravnoteža, održivo koriste i unapreduju prirodne i radom stvorene vrednosti;

18) održivo upravljanje prirodnim vrednostima predstavlja uskladeni sistem ekonomicnog, ekološkog i razumnog korišcenja prirodnih resursa i dobara cime se ne smanjuje kvalitet i kvantitet ukupnih vrednosti, održava se i unapreduje njihov potencijal;

19) zagadivanje životne sredine jeste unošenje zagadujucih materija ili energije u životnu sredinu, izazvano ljudskom delatnošcu ili prirodnim procesima koje ima ili može imati štetne posledice na kvalitet životne sredine i zdravlje ljudi;

20) kapacitet životne sredine jeste sposobnost životne sredine da prihvati odredenu kolicinu zagadujucih materija po jedinici vremena i prostora, tako da ne nastupi nepovratna šteta u životnoj sredini;

21) ugrožena životna sredina jeste odredeni deo prostora gde zagadenje ili rizik od zagadenja prevazilazi kapacitet životne sredine;

22) zagadivac jeste pravno ili fizicko lice koje svojom aktivnošcu ili neaktivnošcu zagaduje životnu sredinu;

23) zagadujuce materije jesu materije čije ispuštanje u životnu sredine utiče ili može uticati na njen prirodni sastav, osobine i integritet;

24) opterecenje životne sredine jeste pojedinacni ili zbirni uticaj aktivnosti na životnu sredinu, koje se može izraziti kao ukupno (više srodnih komponenti), zajednicko (više raznorodnih komponenti), dozvoljeno (u okviru granicnih vrednosti) i prekomerno (preko dozvoljenih granicnih vrednosti) opterecenje;

25) degradacija životne sredine jeste proces narušavanja kvaliteta životne sredine koji nastaje prirodnom ili ljudskom aktivnošcu ili je posledica nepreduzimanja mera radi otklanjanja uzroka narušavanja kvaliteta ili štete po životnu sredinu, prirodne ili radom stvorene vrednosti;

26) šteta po životnu sredinu jeste rezultat svake aktivnosti ili neaktivnosti koja za posledicu ima prevazilaženje dozvoljenog opterecenja životne sredine ili privremeno, odnosno trajno narušava njen kvalitet;

27) monitoring životne sredine jeste kontinualna kontrola i pracenje stanja životne sredine koje se vrši sistematskim merenjem parametara u ciniocima životne sredine u prostoru i vremenu;

28) emisija jeste ispuštanje zagadujucih materija ili energije iz individualnih i difuznih izvora u životnu sredinu i njene cinioce;

29) imisija jeste koncentracija zagadujucih materija i nivo energije u životnoj sredini, kojom se izražava kvalitet životne sredine u odredenom vremenu I prostoru;

30) otpad jeste svaki predmet ili supstanca, kategorisan prema utvrdenoj klasifikaciji otpada sa kojim vlasnik postupa ili ima obavezu da postupa, odnosno upravlja;

31) upravljanje otpadom podrazumeva sakupljanje, sortiranje, transport I tretman otpada, njegovo skladištenje i odlaganje na ili ispod zemlje, promet, kao I operacije transformisanja neophodne za njegovu ponovnu upotrebu, reciklažu I regeneraciju;

32) opasne materije jesu hemikalije i druge materije koje imaju štetne I opasne karakteristike;

33) najbolje raspoložive tehnike predstavljaju najefektivnije I najnaprednije faze u razvoju odredenih aktivnosti i nacin njihovog obavljanja koji omogucava pogodniju primenu odredenih tehnika za zadovoljavanje granicnih vrednosti emisija koje su projektovane tako da sprece, ili gde to nije izvodljivo, smanje emisije i uticaj na životnu sredinu u celini;

34) rizik jeste odredeni nivo verovatnoce da neka aktivnost, direktno ili indirektno, izazove opasnost po životnu sredinu, život i zdravlje ljudi;

35) udes jeste iznenadni i nekontrolisani dogadaj ili niz dogadaja, koji nastaje nekontrolisanim oslobadanjem, izlivanjem ili rasipanjem opasnih materija pri proizvodnji, upotrebi, prevozu, transportu, skladištenju, prometu, odlaganju ili dugotrajnom neadekvatnom cuvanju;

36) remedijacija, odnosno sanacija jeste proces preduzimanja mera za zaustavljanje zagadenja i dalje degradacije životne sredine do nivoa koji je bezbedan za buduce korišcenje lokacije, ukljucujuci uredenje prostora i rekultivaciju;

37) javnost obuhvata gradane, grupe gradana, njihova udruženja, profesionalne i druge organizacije;

38) zainteresovana javnost jeste javnost koja je ugrožena ili može biti ugrožena i/ili ima interes u donošenju odluka koje se odnose na zaštitu životne sredine;

39) sektorska politika jeste razvojna politika u oblastima (sektorima): poljoprivrede, šumarstva, vodoprivrede, energetike, rudarstva, industrije, saobracaja I transporta, turizma, urbanizma, gradevinarstva, komunalnih usluga, prosvete, nauke, zdravstva, kulture, sporta i rekreacije i sl.;

40) strateška procena uticaja na životnu sredinu jeste vrednovanje potencijalno znacajnih uticaja planova i programa na životnu sredinu i odredivanje mera prevencije, minimizacije, ublažavanja, remedijacije ili kompenzacije štetnih uticaja na životnu sredinu i zdravlje ljudi;

41) procena uticaja na životnu sredinu jeste vrednovanje potencijalno znacajnih uticaja projekta, odnosno planiranih aktivnosti i odredivanje nacina za unapredenje projekta prevencijom, minimizacijom, ublažavanjem, remedijacijom ili kompenzacijom štetnih uticaja na životnu sredinu i zdravlje ljudi;

42) procena uticaja ugrožene životne sredine na zdravlje ljudi jeste identifikacija i kvantifikacija i analiza informacija i relevantnih podataka o efektima odredenih cinilaca životne sredine na zdravlje ljudi na odredenom prostoru;

43) projekat, u smislu procene uticaja, jeste razvojni dokument kojim se tehno-ekonomski analiziraju planska i definišu konacna rešenja korišcenja prirodnih I stvorenih vrednosti i ureduje izgradnja objekata i postrojenja ciji rad ima ili može imati uticaja na životnu sredinu i zdravlje ljudi;

44) objekat u smislu procene uticaja na životnu sredinu predstavlja planirano ili izvedeno projektno rešenje gradevinsko-tehnološke celine (kompleksa) u kome su sadržani svi tehnicko-tehnološki procesi projektovane namene objekta.

 

 

Održivo upravljanje prirodnim vrednostima

 

Održivo upravljanje prirodnim vrednostima obuhvata korišcenje i zaštitu:

1) prirodnih resursa (vazduha, voda, podzemnih voda, zemljišta, šuma, mineralnih sirovina, prirodnih izvora energije i dr.);

2) prirodnih dobara:

   2.1. javnih prirodnih dobara (prostora, neuredenih i uredenih javnih zelenih I drugih površina i predela, vodnih dobara, priobalja, podzemnih dobara i dr.) i

     2.2. prirodnih dobara posebnih vrednosti (geodiverziteta, biodiverziteta, divlje flore i faune i njihovih staništa i dr.).

Prirodne vrednosti koriste se u skladu sa nacelom uravnoteženog razvoja, pod uslovima i na nacin kojim se ne ugrožavaju njihova bitna svojstva i prirodna funkcija. Prevencija i kontrola korišcenja prirodnih vrednosti

 

 

ZAKON O UPRAVLjANjU OTPADOM

I OPŠTE ODREDBE

Clan 1.

Predmet uredivanja

Ovim zakonom ureduje se upravljanje otpadom koje ukljucuje: identifikaciju i

klasifikaciju otpada, planiranje upravljanja otpadom, organizaciju i utvrdivanje uslova za postupanje sa otpadom, izdavanje dozvola i druga pitanja od znacaja za upravljanje otpadom.

Upravljanje otpadom organizuje se na nacin kojim se obezbeduju uslovi za

najmanji rizik po ugrožavanje života i zdravlja ljudi i zaštitu životne sredine, kontrolom:

1) zagadenja površinskih i podzemnih voda, vazduha, zemlje, flore i faune;

2) nivoa buke;

3) neprijatnih mirisa;

3) eksplozija i požara;

4) negativnih uticaja na predele i dobra posebnih vrednosti.

Ovaj zakon primenjuje se na lica koja proizvode otpad, posreduju, sakupljaju,

prevoze, tretiraju i/ili odlažu otpad.

 

Clan 2.

Izuzeci od primene

Odredbe ovog zakona ne primenjuje se na:

1) radioaktivni otpad;

2) gasove koji se emituju u atmosferu (osim gasova iz deponije i neprijatnih

mirisa iz postrojenja za upravljanje otpadom);

3) otpadne vode (osim tecnog otpada i procednih voda iz deponije);

4) otpad iz rudarstva i drugi;

5) poljoprivredni otpad;

6) eksplozive;

7) zemljani materijal dobijen iskopavanjem.

 

Clan 3.

Cilj zakona

Cilj ovog zakona je da se obezbede i osiguraju uslovi za:

1) smanjenje nastajanja otpada, posebno razvojem cistijih tehnologija i efikasnim

korišcenjem prirodnih bogatstava;

2) ponovnu upotrebu i reciklažu otpada;

3) izdvajanje sekundarnih sirovina iz otpada;

4) korišcenje otpada kao energenta;

5) pravilno odlaganje otpada.

 

 

Znacenje izraza ima sledeće značenje:

 

 

1) Anaerobna digestija oznacava proces kojim se utice na razgradnju biodegradabilnog materijala u odsustvu kiseonika;

2) Biodegradabilni otpad oznacava otpad koji je pogodan za anaerobnu ili aerobnu  razgradnju, kao što su hrana i baštenski otpad i papir i karton;

3) Biohazardni otpad oznacava kategoriju opasnog otpada iz bolnica, naucno-istraživackih centara, laboratorija, veterinarskih ustanova, klanica, životinjskih farmi i ukljucuje infektivni otpad, patološki otpad, oštre predmete, farmaceutski otpad, genotoksicni otpad, hemijski otpad, klanicni otpad i konfiskate;

4) Centar za sakupljanje je mesto koje je odredila jedinica lokalne samouprave, da gradani donose uglavnom kabaste predmete, kao što su kreveti i peci, baštenski otpad i reciklabilni materijal;

5) Deponija je mesto na površini ili ispod površine zemljišta gde se otpad odlaže ukljucujuci: interna mesta za odlaganje (deponija gde proizvodac odlaže sopstveni otpad na mestu nastanka), stalna mesta (više od jedne godine) koja se koriste za odlaganje otpada, osim transfer stanica i skladišta;

6) Dozvola za upravljanje otpadom se zahteva od lica cija delatnost je sakupljanje, transport, tretman ili odlaganje otpada i utvrduje uslove postupanja sa otpadom na nacin koji obezbeduje najmanji rizik po ljudsko zdravlje i životnu sredinu;

7) Industrijski otpad je otpad iz bilo koje industrije ili sa lokacije na kojoj se nalazi industrija (osim rudnika i kamenoloma);

8) Inertni otpad je otpad koji nije podložan znacajnim fizickim, hemijskim ili biološkim promenama na mestu deponovanja;

9) Komercijalni otpad je otpad koji nastaje u ustanovama koje se u celini ili delimicno bave trgovinom, biznisom, sportom, rekreacijom ili zabavom, osim komunalnog i industrijskog otpada;

10) Kompostiranje je autotermicko i termofilicno biološko razlaganje posebno sakupljenog biodegradabilnog otpada, delovanjem mikro i makro organizama u cilju stvaranja komposta, u prisustvu kiseonika i pod kontrolisanim uslovima;

11) Komunalni otpad je otpad iz domacinstava koji nije opasan i komercijalni otpad, odnosno otpad koji se sakuplja sa odredene teritorijalne celine, najcešce opštine, u skladu sa propisima i planovima opštine;

12) Kucni otpad je otpad iz domacinstava koji se svakodnevno sakuplja, kao I kabasti otpad, opasan otpad iz domacinstava, i posebno sakupljen baštenski otpad, otpad od cišcenja ulica i centara za sakupljanje;

13) Neopasan otpad je otpad koji nema karakteristike opasnog otpada;

14) Odlaganje otpada je aktivnost konacnog odlaganja otpada na deponiju;

15) Održivo upravljanje otpadom je efikasno korišcenje materijalnih resursa radi smanjenja nastajanja otpada i postupanje sa nastalim otpadom na nacin koji doprinosi ekonomskim, socijalnim i ekološkim ciljevima održivog razvoj;

16) Opasan otpad je otpad koji ima najmanje jednu od navedenih opasnih karakteristika (eksplozivnost, zapaljivost, sklonost oksidaciji, organski je peroksid, akutna otrovnost, infektivnost, sklonost koroziji, u kontaktu sa vazduhom oslobada zapaljive gasove, u kontaktu sa vazduhom ili vodom oslobada otrovne supstance, sadrži toksicne supstance sa odloženim hronicnim delovanjem, kao i ekotoksicne karakteristike), ukljucujuci i ambalažu u koju je opasan otpad bio ili jeste upakovan;

17) Operater, odnosno investitor, je svako fizicko ili pravno lice koje, u skladu sa propisima, upravlja postrojenjem ili ga kontroliše ili je ovlašcen za donošenje ekonomskih odluka u oblasti tehnickog funkcionisanja postrojenja.

18) Otpad je predmet ili supstanca koji vlasnik odlaže, namerava ili je prinuden da odloži u skladu sa zakonom;

19) Podrucje za upravljanje otpadom je podrucje koje pokriva dve ili više jedinica lokalne samouprave, koje se sporazumno organizovuju radi zajednickog upravljanja otpadom;

20) Postrojenje za spaljivanje otpada oznacava bilo koju stacionarnu ili mobilnu tehnicku jedinicu i opremu namenjenu za termicki tretman otpada, sa ili bez iskorišcenja toplote proizvedene sagorevanjem, a ukljucuje spaljivanje putem oksidacije otpada kao i druge termicke procese, kao što su piroliza, gasifikacija ili plazma, ukoliko se supstance nastale tretmanom, kasnije spaljuju;

21) Proizvodac otpada je pravno ili fizicko lice cijom aktivnošcu nastaje otpad;

22) Reciklaža je prerada otpadnih materijala u proizvodnom procesu za prvobitnu ili drugu namenu, ukljucujuci i organsku reciklažu, bez iskorišcenja energije;

23) Sakupljaci otpada su fizicka lica koja su registrovana za sakupljanje razdvojenog otpada;

24) Sakupljanje otpada je aktivnost sistematskog sakupljanja otpada za dalji tretman ili odlaganje;

25) Skladištenje otpada je privremena aktivnost koju sprovodi proizvodac unutar postrojenja;

26) Spaljivanje (insineracija) otpada je termicki tretman otpada u postrojenju za spaljivanje ili u postrojenju za zajednicko spaljivanje;

27) Transfer stanica je mesto do kojeg se otpad doprema radi razdvajanja ili pretovara pre transporta na drugo mesto za tretman ili odlaganje;

28) Transport otpada je prevoz otpada van postrojenja;

29) Tretman otpada obuhvata fizicke, termicke, hemijske ili biološke procese ukljucujuci i razdvajanje otpada, koji menjaju karakteristike otpada sa ciljem smanjenja zapremine ili opasnih karakteristika, olakšanja rukovanja sa otpadom ili podsticanja reciklaže i ukljucuje i reciklažu otpada;

30) Upravljanje otpadom znaci sakupljanje, transport, tretman i odlaganje

otpada, ukljucujuci i nadzor nad tim aktivnostima i brigu o postrojenjima za upravljanje

otpadom posle zatvaranja;

 

 

Osnovna nacela upravljanja otpadom su:

 

 

1) Nacelo održivog razvoja

Održivi razvoj je uskladeni sistem tehnicko-tehnoloških, ekonomskih i

društvenih aktivnosti u ukupnom razvoju u kome se na principima ekonomicnosti i

razumnosti koriste prirodne i stvorene vrednosti Republike sa ciljem da se sacuva i

unapredi kvalitet životne sredine za sadašnje i buduce generacije.

Održivo upravljanje otpadom znaci efikasnije korišcenje resursa, smanjenje

kolicine otpada i postupanje sa njim na takav nacin da to doprinosi ciljevima održivog

razvoja.

2) Nacelo blizine i regionalni pristup upravljanju otpadom

Nacelo blizine znaci da se otpad tretira ili odlaže što je moguce bliže mestu njegovog nastajanja da bi se izbegao neželjeni uticaj transporta otpada na životnu sredinu. Prilikom izbora lokacija postrojenja za tretman ili odlaganje, poštuje se princip blizine. Primena ovog principa zavisi od lokalnih uslova i okolnosti, vrste otpada, njegove zapremine, nacina transporta i odlaganja i moguceg uticaja na životnu sredinu.

Nacelo blizine primenjuje se uz poštovanje ekonomicnosti. Postrojenje za tretman ili deponija locira se dalje od mesta nastajanja otpada, ako je to ekonomicnije.

Vecina otpada tretira se ili odlaže u oblasti, odnosno regionu u kojem je proizvedena.

Regionalno upravljanje otpadom obezbeduje se razvojem i primenom regionalnih

strateških planova zasnovanih na evropskom zakonodavstvu i nacionalnoj politici.

 

 

VRSTE I KLASIFIKACIJA OTPADA

 

 

Vrste otpada su:

1) otpad iz domacinstva (kucni otpad);

2) komercijalni otpad;

3) industrijski otpad.

Otpad iz stava 1. ovog clana deli se, u zavisnosti od stepena opasnosti, na:

1) inertni;

2) neopasni;

3) opasni.

 

Klasifikacija otpada vrši se prema poreklu, karakteru, kategoriji i upotrebnoj

vrednosti otpada u skladu sa:

1) Katalogom otpada;

2) C, D, H, Q i R listama;

3) OECD listama;

4) Y oznakama;

5) Liste otpada prema iz Priloga VIII i IX Bazelske konvencije;

6) Lista otpada nacionalne klasifikacije

 

 

 

 

Više u ARHIVI  LOGOS-a.
 

 

Pripremio:

 

Dragan Nikolić, prof. geografije